INTERNET BONTON
Kodeks ponašanja na Internetu

Ljudska psiha Internet prihvata i tretira kao i svaki drugi javni medij. Za razliku od novina, radija i TV, gde bi smo svi mi priznali to ili ne želeli da se pojavimo, ali je to teško izvodljivo, Internet je medij koji nam upravo to i omogućava. Kako to deluje na ljude? Mogućnost da ono što radite vidi ogroman auditorijum različito deluje na svakog čoveka. Neko se zbuni ili uplaši, neko se malo uozbilji, neko tremu razbija šalom, neko to prihvata normalno, kao i razgovaranje telefonom, a neko i opsuje. Takvi smo mi ljudi. Različiti.

Ipak, baš zbog toga što smo tako različiti moramo da povedemo računa jedni o drugima. Ono što neko smatra normalnim ponašanjem nekom drugom se možda ne dopada. Imamo samo jedan Internet i moramo da naučimo da ga zajedno i koristimo. To znači da moramo biti spremni na maksimalnu međusobnu toleranciju i obzire ali i odgovornost za ono što radimo. Upravo zbog toga postoje određene norme koje treba svi da poštujemo.

Lična komunikacija

Ovo je najčešći vid komunikacije dve osobe putem Interneta i odnosi se prvenstveno na e-mail. Iako se email često naziva privatnom poštom on u stvari ima status lične pošte, jer retko ko će vam na Internetu garantovati privatnost. Za punu privatnost možete koristiti neki metod šifrovanja svojih poruka.

Email shvatite kao mogućnost slanja poruke namenjene jednom primaocu, neku vrstu dijaloga. Koristite ga kada treba da prenesete informacije koje nisu od značaja za širi audiotorijum, odnosno bitne su samo za vas i vašeg sagovornika.

Objavljivanje sadržaja maila trećim licima nije dozvoljeno osim ako se oba sagovornika oko toga ne saglase. Vlasništvo nad svakom mail porukom je ravnopravno podeljeno između pošiljaoca i primaoca. Sadržajem se može raspolagati samo uz obostranu saglasnost. Iako se podrazumeva da vaš sagovornik ne sme objaviti vašu poruku bez vašeg dopuštenja, preporučljivo je da u svojoj poruci naglasite ako određene informacije smatrate naročito privatnim te ni u kom slučaju ne želite da budu objavljene. Ovo ne važi za žalbe. Dakle ako imate osnovan razlog da se požalite administratoru na sadržaj mail poruke, slobodni ste to i da uradite i pokažete sadržaj poruke administratoru i bez saglasnosti pošiljaoca.

Ako ste dobili dozvolu da mail prosledite trećim ljudima, povedite računa da ne menjate sadržaj. Prema dogovoru, poruku možete skraćivati, to jest izbacivati nepotrebne delove, ali tako da ne narušite značenje teksta koji prenosite. Takođe uvek uz takvu poruku priložite i osnovne podatke iz kojih se vidi čiju poruku prenosite.

Ne šaljite mail ljudima za svaku sitnicu, pogotovo ne ako vas ti ljudi ne poznaju. To je stvar učtivosti. Mnogi internet mail koriste za veoma ozbiljne stvari, često i za posao, te im previše nepotrebnih poruka samo smeta. Nije važno da li vi smatrate da treba da pošajete neku poruku, nego da li će i primalac te poruke to smatrati kad je dobije. Netražene poruke (unsolicited email) su nepoželjne i zabranjene. U suštini, smatra se nepoželjnim da bilo kome šaljete mail osim ako vam on to nije direktno ili indirektno odobrio. Direktno vam odobrava tako što vam da svoju adresu i pozove vas da ga kontaktirate preko maila, ili indirektno, kada se njegova mail adresa pojavi na nekom javnom mestu (konferencija, WEB strana, štampani časopis, programski paket ili slično) sa očiglednom namerom da bude upotrebljen radi kontakta povodom određene teme. To znači da, ako upotrebite takvu javno objavljenu adresu, upotrebite je samo iz razloga zbog kog je i objavljena, a ne za druge svrhe. Takođe, nečiju email adresu možete dobiti i od prijatelja. Možete je upotrebiti ali ako imate stvarno dobar razlog (recimo očajnički tražite rešenje nekog svog problema a očekujete da ta osoba može da vam pomogne) a tada obavezno navedite i način kako ste došli do email adrese. Kada se prvi put obraćate ljudima koji vas ne poznaju obavezno se na početku predstavite i jasno navedite razlog zašto im se obraćate.

Ne šaljite lančana pisma (znate ona pisma u kojima se od primaoca traži da ga umnoži u određen broj primeraka i pošalje drugim korisnicima). Tako nešto je zabranjeno jer direktno utiče na opterećenje Interneta i njegovo zagušenje. Za takve stvari administratori odmah zabranjuju pristup. Ne nasedajte na lančana pisma koja dobijete od drugih, čak ni na ona koja naizgled deluju kao stvarna (recimo razni pozivi na humanitarnu pomoć ili slično). Lančana pisma nisu način na koji se informacije distribuiraju Internetom. Ako dobijete takvu poruku, odmah o tome obavestite svog administratora.

Potpišite se na kraju poruke. Često internet maileri primaocu ne prikazuju sve podatke iz zaglavlja poruka, tako da on ne mora da zna od koga je dobio poruku. Ako se potpišete, komunikacija biva mnogo lakša.

Odgovarajte na mail poruke. To je takođe stvar učtivosti. Ako podrazumevate da vam se ljudi javljaju mailom zato što imaju dobar razlog, red je da im na poruku odgovorite pa makar i samo da im saopštite da niste u situaciji da im pomognete. Ako ne možete odmah da odgovorite na poruku a smatrate je važnom, učtivo je kratko odgovoriti radi potvrde da je poruka stigla, izvinuti se zbog zauzetosti i obećati da ćete odgovor poslati što pre. Naravno, ne uzimajte ovo zdravo za gotovo, odgovor na poruku je stvar učtivosti jer time dajete do znanja da ste poruku primili. Ako je poruka koju dobijete sama po sebi neučtiva ili iz nekog drugog razloga ne želite da odovorite, ne morate.

Budite tolerantni. Ne uzimajte zdravo za gotovo sve što pročitate u poruci, a pogotovo ne reagujte na provokacije. Upravo najbolja reakcija na provokaciju je kada uopšte ne reagujete. Najčešće teškim rečima napisanim u afektu stvari možete samo da pogoršate, izazovete lančano povećavanje broja razmenjenih poruka koje neće dovesti ni do kakvih rezultata osim lošeg raspoloženja na obe strane. Bolje je da u startu ignorišete takve poruke ili da sačekate sat dva, pa i ceo dan pre nego što odgovorite da vas prođe ljutina.

Pre nego što počnete da odgovarate na poruku, proverite da li ste od iste osobe dobili još neku poruku. Često se dešava da posle jedne dođe i druga poruka sa naknadnim objašnjenjima ili možda čak informacijom da je rešenje u međuvremenu pronađeno. Tako ćete i sebi i sagovorniku prištedeti i trud i vreme.

Ne tražite od svojih sagovornika da vam pojašnjavaju banalnosti ili teme za koje postoji obilje raspoložive dokumentacije ili literature na Internetu. Rizikujete da dobijete prilično oštar odgovor da takve informacije upravo i potražite na Internetu.

Ako dobijete mail od nekoga u kome vam on traži informacije a poznato vam je da su te informacije dostupne na Internetu, ne morate trošiti vreme na objašnjenja. Jednostavno ga uputite na dostupne informacije. Ako niste sigurni da su vašem sagovorniku te informacije dostupne ponudite mu da mu ih pošaljete kao datoteke kroz mail i pošaljite ih tek kada se on sa tim saglasi.

Ne šaljite nikome dugačke poruke (dugačkim porukama se smatraju sve poruke koje imaju preko 100 linija teksta) ili poruke sa zakačenim datotekama bez izričitog odobrenja primaoca. Ma kako nekome očajnički trebao neki podatak to ne znači da je spreman da ga preuzime preko mail-a. Razloga može imati mnogo, počev od toga da mu je neekonomično da datoteke preuzima na taj način pa do toga da njegov mail server ne dozvoljava prijem dugačkih poruka ili jednostavno nije sposoban da ispravno prosleđuje dugačke poruke. Zato, ako nameravate da nekome pošaljete dugačku poruku ili datoteku, obavezno ga prvo pitajte da li se on s tim slaže. Često se dešava da korisnik odobri slanje ali da vam da neku drugu e-mail adresu na koju to možete da mu pošaljete. U svakom slučaju, kad god možete izbegavajte slanje dugačkih poruka ili datoteka kroz mail. Nije zabranjeno, ali ovu mogućnost treba koristiti veoma obazrivo. Računajte s tim da vaš sagovornik plaća korišćenje Interneta. Vi možda nemate tu obavezu (recimo koristite Intenret preko svog fakulteta, što je besplatno). Zato svaku poruku prilagodite ne prema svojim troškovima nego prema mogućim troškovima primaoca. Najbolje je da za slanje dugačkih datoteka (preko 50Kb) koristite pogodnije (ekonomičnije) metode, FTP, WEB ili ICQ.

Proveravajte adrese na koje ste uputili poruke pre nego što ih pošaljete. Desi se da adresu pogrešno otkucate pa vam se poruka vrati s naznakom da korisnik ili sistem ne postoji. Ovo ume da bude veoma nezgodno ako šaljete neku dugačku poruku jer većina servera će vam nazad vratiti kompletnu poruku. Ovim ćete prvenstveno sebi napraviti nepotreban trošak, ali ćete i nepotrebno opteretiti servere koji su tu poruku morali da prenesu. Takođe, lako se može desiti da se iza adrese na koju šaljete poruku krije mail lista a ne jedan korisnik (mail lista je poseban sistem kada se na jednu adresu pošalje poruka a poseban serer tu poruku umnoži i pošalje svim korisnicima koji se nalaze na listi). Zamislite neprijatnost koju možete da izazovete ako na takvu listu pošaljete poruku privatne sadržine.

Prilikom repliciranja na poruku proverite sadržaj CC: (Carbon Copy) polja. Ako je poruka koju ste primili poslata kao Carbon Copy, odnosno niste jedini primalac, nego je ona istvoremeno poslata i drugima, lista ostalih primalaca se nalazi u CC: polju poruke. Vas odgovor na takvu poruku će takođe otići svim tim ljudima a ne samo onome na čiju poruku odgovarate. Pre slanja pogledajte sadržaj ovog polja i ako želite da odgovor ode samo osobi od koje ste poruku dobili obrišite sadžaj CC: polja. Neki maileri imaju posebne opcije koje se zovu Reply To Sender i Reply To All Recipients ili slično a namenjene su upravo za kontrolu kome će odgovor otići.

Carbon Copy koristite samo ako imate dobar razlog i ako ste se unapred dogovorili sa korisnicima kojima ćete tako slati poruke. Naime, jedno od važnih pravila Interneta je da vam nije dozvoljeno da objavljujete tuđe email adrese bez dozvole vlasnika. Kada šaljete CarbonCopy poruke, spisak email adresa svih primalaca će biti vidljiv svakom od primaoca, što može biti narušavanje ovog pravila. Za ovakve namene preporučljivije je slati Blind Carbon Copy poruke (BCC: polje), kada primaoci ne mogu da vide adrese ostalih primaoca, štavište, nema načina ni da saznaju da ste poruku poslali još nekome.

Ako ste nekome poslali poruku ne očekujte da ćete odgovor odmah dobiti. Iako Internet omogućava veoma brz prenos pošte, postoje razni objektivni razlozi da vam odgovor ne dođe odmah. Primalac jednostavno ne mora da se zatekne pored računara kada ta poruka stigne, već će je pročitati kada bude prvi put proverio da li ima pristiglu poštu. Složićete se da nema logike da neko po ceo dan sedi i čeka da vidi da li će mu neko poslati mail. Ako šaljete poruku nekome ko živi na drugoj strani sveta, logično je da on možda u tom trenutku spava. Možda primalac svoj mail može da čita samo dok je na poslu ili samo dok je kod kuće, ili samo u računskom centru svog univerziteta ili je prezauzet ili iz nekog drugog razloga ne može da vam odgovori odmah. Ako vam se poslata poruka nije vratila sa porukom o grešci, onda je s velikom verovatnoćom ona isporučena kako treba te samo treba da strpljivo sačekate da je primalac pročita i odgovori vam. Sačekajte dva tri dana, pa tek tada ponovo pošaljite poruku, ali i to uradite samo ako vam je stvar naročito važna.

Koristite polje za temu poruke (Subject). Njegova namena je da u par reči naznačite sadržaj poruke a to može mnogo da znači kada se nakupi veliki broj poruka pa treba među njima pronaći neku određenu. Osim toga, ako s nekim vodite diskusiju po više različitih tema, tema poruke može da posluži da razlikujete kojoj diskusiji koja poruka pripada.

Utvrdite kome se možete obratiti za pomoć u slučaju da vam nešto ne funkcioniše kako treba ili dobijete neke poruke neprijatnog sadržaja. Najbolje je da se za takve stvari obratite prijatelju ili administratoru sistema koji koristite za pristup Internetu.

Obratite pažnju da je tekst poruke uvek suvoparan, i da ista rečenica koju ste napisali s jednom namerom primaocu može da izgleda potpuno drugačije. Ovo je naročito čest slučaj sa sarkazmom kog primaoci po pravilu tumače za ozbiljno. To što ste se vi smejali duhovitošću vaše poruke ne znači da će poruka s druge strane delovati duhovito. Naprotiv, takve poruke mogu da izgledaju smrtno ozbiljne. Zato budite obazrivi i nastojte da se što preciznije izražavate.

Koristite smajlije (smileys) da izrazite ton vaše poruke. Smajliji su znaci koji se stavljaju u tekst poruke da simbolizuju određene grimase odnosno raspoloženja. Znak :-) je primer smajlija. Iskrenite glavu za 90% u levu stranu i prepoznaćete stilizovano ljudsko lice koje se smeje. Ovakvih simbola ima raznih i njima se mogu predstaviti i neraspoloženje, plač, strah, ljutina, bes, zloba, sarkazam itd...)

Nemojte pisati vašu poruku samo velikim slovima. Velika slova se koriste samo za naslove ili kada želite da vaša poruka deluje kao da vičete. U nekim slučajevima to može biti svrsishodno ali u većini slučajeva primaocima se baš i neće dopasti ako vičete na njih.

Ne koristite znakove koji ne spadaju u tekst (ASCII kodovi van opsega 32 - 127) jer oni u velikom broju slučajeva neće ispravno stići do primaoca. Ovo se odnosi na razne grafičke simbole, kodove za karakteristična slova srpskog jezika kojih nema u engleskom i binarne datoteke. Problem sa slanjem binarnih datoteka je najlakše rešiv korišćenjem Attach opcije. Njom se binarna datoteka zakači za poruku i prilikom slanja, program je sam prekodira tako da se sastoji samo od znakova koji se mogu poslati kao sadržaj poruke. Kod primaoca, njegov program takvu datoteku ponovo prekodira u binarni oblik. Ovo se odvija transparentno za korisnike. Međutim, morate znati da se prilikom kodiranja datoteka produžava za najmanje 30%. Ukoliko vaš mailer nema Attach opciju morate ručno da kodirate datoteku u tekst i importujete je u tekst poruke.

Kada je u pitanju korišćenje slova srpske latinice ili ćirilice, to je takođe izvodljivo ali je podržano samo u novijim aplikacijama. Još uvek je Internet oslonjen na servere koji nisu prilagođeni korišćenju kodnih strana u elektronskoj pošti. A na kraju karajeva ni svi korisnici nemaju svoje računare prilagođene korišćenju yu slova ili ako su ih i podesili koriste različite kodne strane. Sve u svemu, preporuka je da naša slova koristite samo ako ste sigurni da će ih primalac videti kako treba. I dalje je, nažalost, najbolje da ih uopšte ne koristite. Naravno, ne kažemo da je to dobro rešenje, ali je daleko bolje nego da primalac vidi neke bezvezne simbole umesto slova, zar ne?

Karakteristična greška je slanje Word i Excell dokumenata zakačenih u poruku. Izbegavajte to. Word i Excell dokumenti su poznati kao datoteke koje neekonomično koriste prostor, ili drugačijim rečima, čak i dokument sa malo teksta ume da zauzme mnogo prostora. Najbolje je da tekst, ako ga već imate u Word ili Excell dokumentu prekopirate sa Cut&Paste u editor za mail poruke. Ako vam je pak stalo da pošaljete baš Word ili Excell dokument (kako bi ste zadržali formatiranje ili grafičke elemente), a pogotovo ako dokument sadrži i slike obavezno ga kompresujte (koristeći ZIP, ARJ, RAR ili bilo koji drugi format koji primalac može da iskoristi) pa ga kompresovanog šaljite zakačenog uz poruku. Tako ćete i sebi i primaocu poruke napraviti ogromnu uštedu - u nekim slučajevima i 10 do 20 puta.

Još jedan važan razlog izbegavanja slanja Word i Excell dokumentata je to što oni mogu da budu zaraženi virusima ili trojancima i to bez vašeg znanja. Takvi dokumenti mogu da naprave zaista veliku štetu primaocu uništavanjem podataka na njegovom računaru.

U poslednje vreme, u nastojanju uključivanja multimedije u sve i svašta (još malo pa će i pegle imati ugrađenu multimediju) u mail programe je dodata mogućnost slanja multimedijalnih poruka. Za to se najčešće koristi HTML kod koji je inače u upotrebi na WEB-u. To praktično znači da bilo koju WEB stranu možete u celini poslati kao mail poruku. Ma kako to lepo zvučalo, potpuno je nepoželjno da ovu opciju koristite. Kao što smo ranije naglasili koliko su Word i Excell dokumenti neekonomični, tako sada to isto naglašavamo za multimediju. Sve to lepo izgleda ali i košta. U praksi smo videli poruke koje su poslate u HTML formatu trošile do 30 puta više prostora od onoga koji je dovoljan da se identična informacija pošalje običnim email-om. Osim toga, ne podržavaju svi programi ovu mogućnost, a vrlo je ružno kada vaš sagovornik dobije gomilu nerazumljivih kodova umesto teksta poruke. Ovakvo slanje poruka koristite samo ako imate debele razloge, ako ste sigurni da primalac to može da pročita kako treba, a naročito ako prethodno proverite da li se primalac s tim slaže.

Prilikom odgovaranja na poštu najčešće je potrebno da citirate deo poruke na koju odgovarate i da se nadovežete na nju. Ovo je veoma korisno, jer primalac vašeg odgovora ne mora da se priseća šta je rekao već mu je to odmah tu, kao citat. Ne zaboravite da neko može dnevno da primi i stotine poruka i njemu je vrlo teško da zapamti i temu diskusije sa vama a kamoli konkretnu rečenicu. Citiranje je u takvoj situaciji je nezamenljivo jer služi kao nepogrešivi podsetnik. Naravno, uopšte ne morate citirati, ali se nemojte iznenaditi kad vam neko skrene pažnju da ste to trebali da uradite jer on sad ne zna o čemu ste pričali. No, ako citirate, nemojte s tim preterivati. Vrlo je čest slučaj da korisnici prilikom odgovaranja na poruke jenostavno citiraju ceo sadržaj poruke na koju odgovaraju. Vrlo često to ide do krajnosti kao što je citiranje cele poruke uključujući i zaglavlja ili potpise. Tako nešto već ne treba raditi. Da bi ste odredili šta treba i u kojoj meri da citirate držite se sledećeg pravila: citirajte samo onoliko koliko je dovoljno da se poveže diskusija, ni manje ni više od toga. Dešava se da korisnici, u strahu da ne preteraju s citiranjem iskasape tekst u toj meri da on postaje potpuno beskoristan. Takođe, slobodno citirajte iz više delova. Napravite jedan citat pa svoj odgovor na njega, onda stavite sledeći, pa odgovorite na njega i tako dalje. Tako postižete preciznost u izražavanju i ekonomičnu upotrebu elektronske pošte. Valjanost citata se ne određuje količinom teksta, već sadržajem. No, iz iskustva se procenjuje da je svaki citat koji zauzima manje od 30-40% cele poruke prihvatljiv.

Ograničite broj znakova po liniji teksta na 66, a samo u izuzetnim slučajevima maksimalno 72 znaka. Time ćete obezbediti da vaš tekst bude čitljiv na svakoj platformi. Ako koristite linije sa većim brojem znakova, po pravilu će se kod primaoca takve linije automatski prelamati tako da će biti vrlo teško čitati ih. Ovu grešku najčešće prave korisnici koji šalju tabelarne spiskove (cenovnike ili slično) a ne vode računa o broju znakova po redu. Takođe, obratite pažnju na znakove razmaka. Oni se ne vide ali prave velike probleme ako prelaze 66 znakova u jednom redu.

Ako u poruci koristite potpis, trudite se da on bude kratak. On ne sme prelaziti četiri reda teksta. Sve preko toga smatra se bespotrebnim trošenjem prostora.

Javna komunikacija

Internet vam pored lične komunikacije omoućava i da učestvujete u diskusiji zajedno sa više ljudi, pri čemu se ovo "više" vrlo lako može izraziti i u hiljadama. Radi se o mail listama i javnim konferencijama. Način komunikacije je manje ili više isti, čak sva pravila vezana za ličnu komunikaciju i dalje važe u potpunosti ali, zbog uključivanja više lica, o nekim stvarima se mora više voditi računa. Naime, sada vašu poruku ne čita jedna osoba nego više (ili bolje reći mnogo više) njih.

Mail liste smo ukratko već objasnili ali da ponovimo, radi se o specijalnim grupama korisnika koji automatizovanim sistemom međusobno razmenjuju poruke koristeći mail. Naime, list server, sadrži listu korisnika koji pripadaju istoj listi a toj listi dodeljuje jednu email adresu koja se ni u čemu ne razlikuje od bilo koje druge email adrese. Međutim, kada neko pošalje poruku na adresu liste, nju u stvari primi list server i prosledi kopiju svakom pojedinačnom članu liste. Ovakve grupe se formiraju kada se želi kontrolisati broj učesnika u diskusiji, odnosno kada postoji potreba da uži krug ljudi razmenjuju informacije koje nisu javnog karaktera, ili iz drugih praktičnih razloga.

News (diskusione grupe) je zamišljen kao javni sistem poruka. To znači da svaki korisnik Interneta može da pošalje poruku u news kao i što može da čita poruke koje ostali šalju. Radi lakšeg korišćenja news je podeljen u newsgrupe koje se formiraju prema temama. Tako korisnici ne moraju da čitaju sve poruke nego mogu da odaberu koje ih teme zanimaju. Za razliku od mail lista ovde (uglavnom) nema kontrole pristupa. Međutim, to ne znači da nema pravila. Postoje opšta pravila ponašanja u newsu, ali i svaka newsgrupa može imati svoja koja mogu biti u saglasnosti sa opštim ali i ne moraju.

Kada učestvujete u javnim diskusionim grupama (bez obzira da li se radi o mail listama ili news grupama) morate imati u vidu koliko je veliki auditorijum kome se obraćate. Ne postoje načini da se utvrdi tačan broj korisnika javnih diskusionih grupa i on znatno varira od grupe do grupe, ali ako uzmemo u obzir da njih može da vidi praktično svako ko ima pristup Internetu računajte da vas čita ogroman broj ljudi. Često je broj korisnika koji samo čitaju newsgrupe mnogostruko veći od broja ljudi koji u njima pišu. Zbog toga je vaša odgovornost za ono što napišete i pošaljete u news mnogo veća nego u mail-u, jer, potencijalno, nekim svojim nepromišljenim postupkom možete ugroziti mnogo više ljudi.

Pre nego što ostavite svoju prvu poruku potrudite se da pogledate sadržaj odgovarajuće newsgrupe i upoznate se sa temom koja vas interesuje, prvenstveno da bi ste videli da li je neko već pitao isto što vi nameravate da pitate, a možda već i dobio odgovor koji će i vama koristiti, ili, ako želite nekome da odgovorite na pitanje, proverite da li je neko već taj odgovor dao. Nema potrebe da ponavljate informaciju koja je već data ili da postavljate pitanje koje je neko već postavio, pogotovo ako je već i odgovor nađen.

Takođe, upoznajte ostale učesnike u grupi kako bi ste znali kako prema njima da se postavite. Time ćete upoznati i atmosferu koja vlada u toj grupi i neka pravila koja sama grupa postavlja.

Često, ono što je u jednoj newsgrupi dozvoljeno, u drugoj nije. Zbog toga posebnu pažnju posvetite svakoj newsgrupi u kojoj imate nameru da učestvujete.

Kako u javnim grupama učestvuje veliki broj ljudi vrlo često dolazi do neslaganja i sukoba mišljenja. Izbegavajte uključivanje u žučne rasprave. One ne vode do rešenja problema već ga samo povećavaju. Jedina ispravna reakcija u ovakvim dešavanjima je da se u njima ne učestvuje. Čak i ako ste sticajem okolnosti uvučeni u takvu diskusiju, treba što pre da se povučete. Nemojte nastojati da vaša reč bude poslednja.

Imajte u vidu da se, prilikom utvrđivanja ko pravi probleme u newsgrupi uopšte ne uzima u obzir to ko je prvi počeo. Svako ko u newsgrupu pošalje neodgovarajući sadržaj kriv je.

Ako se sa nekim ne slažete, to slobodno recite ali svoje mišljenje potkrepite činjenicama na kojima ga zasnivate i ustežite se od dalje polemike.

Ako vam se ponašanje nekog korisnika ne dopada, nemojte za to okrivljavati administratore, ali nemojte se ni sa tim korisnikom raspravljati u javnoj konferenciji. Za to koristite ličnu poštu. Možete se požaliti administratoru na ponašanje korisnika kako bi on svojim autoritetom delovao na njega.

Vodite računa šta pišete, jer nikada ne znate ko vašu poruku čita. Ton poruke treba da bude tako prilagođen da nikome neće smetati kada je pročita.

Podrazumevajte da vaši sagovornici zastupaju samo sopstveno mišljenje, osim u slučaju ako se ne izjasne drugačije.

Vodite računa da news troši poprilične resurse Interneta. Zbog toga se trudite da vaše poruke budu kratke i jasne. Nemojte slati datoteke ili druge podatke koji troše veliki prostor osim ako newsgrupa nije za to namenjena. Ako neko traži određenu datoteku u newsgrupi a vi ste raspoloženi da to pošaljete, pošaljite kroz mail (ali i tada se prvo dogovorite sa sagovornikom). Neki news serveri imaju posebne newsgrupe koje su namenjene za raymenu datoteka. One obično u svom imenu sadrže i reč binaries.

Nemojte ni pisati poruke samo zato da bi ste ih pisali. Trudite se da njihov sadrzaj bude interesantan ostalima koji će ih čitati. Uključujte se u duskusije samo kada stvarno imate nešto da kažete što će doprineti temi.

Posebno povedite računa o Subject polju (tema poruke). U e-mailu ovo i nije toliko važno kao u javnim konferencijama. U istoj konferenciji mogu učestvovati hiljade ljudi u stotinama različitih diskusija. Jedini način da se sve to prati je korišćenje subject polja u zaglavlju poruke. Kada pišete poruku potrudite se da Subject što bolej odredi njenu temu. Ak ou sred neke diskusije krenete diskusiju o nečem drugom, što nema veze sa temom, promenite Subject.

Nemojte jednu te istu poruku slati više puta. Sačekajte bar sedam dana između dva slanja iste poruke (ako je u pitanju neki oglas ili pitanje na koje niste dobili odgovor). Pogotovo nemojte istu poruku slati u više newsgrupa (Multi Post).

Ako pošaljete poruku a ona se u newsgrupi ne vidi odmah, nemojte je odmah ponovo slati. Ponekad je potrebno neko vreme da se poslata poruka stvarno pojavi u newsgrupi.

Trudite se da poruka koju pišete po temi spada u newsgrupu u koju je šaljete. Posebno vodite računa da ne šaljete oglase ili reklame u konferencije koje nisu za to namenjene. Uvek postoje newgrupe koje su namenjene za oglase te nemojte obicne diskusione grupe opterećivati svojim oglasima, čak i ako prodajete ili kupujete nešto što spada u temu takve newsgrupe.

Nemojte lažirati svoje podatke u zaglavlju poruke. Potrebno je izuzetno znanje da biste bili u stanju da stvarno lažirate podatke tako da je vrlo teško utvrditi vaš identitet. U 99% slučajeva identitet se vrlo lako otkriva. Od ovoga su izuzete jedino mere za sprečavanje spama, koje uključuju i izmenu email adrese koja se prikazuje u zaglavlju ali i to se radi tako da bude očigledno da se radi o antispam metodi.

Posebno je nedozvoljeno da sadržaj poruke lažirate tako da se predstavljate kao neka druga osoba, odnosno da poruke šaljete u njeno ime.

Ako želite da odgovorite nekome na poruku koju ste pročitali u news-u, razmislite da li je bolje da odgovor pošaljete kao e-mail. Najčešće to jeste slučaj. S druge strane, ako je sadržaj vaše poruke interesantan većem broju korisnika, ne oklevajte da je pošaljete kao javnu. Takođe, uvek vodite računa da odgovor pošaljete u odgovarajuću newsgrupu, bez obzira u kojoj newsgrupi je poruka na koju odgovarate.

Javne poruke su svima dostupne i svako ima pravo da se uključi u diskusiju ako smatra da je to potrebno. Dakle, ako vidite da dva korisnika diskutuju na temu koja i vas interesuje, slobodno im se priključite. Samim tim što oni diskutuju u javnoj konferenciji to znači da žele i druge da im se pridruže.

Kada primetite da ste greškom poslali neodgovarajuću poruku u newsgrupu pošaljite i izvinjenje. Međutim, nemojte namerno slati neodgovarajuću poruku koju ćete započeti sa: "Znam da ovo ovde ne spada, ali moram da pošaljem pa se stoga izvinjavam...". Time ćete samo pokazati ostalima da ste svesni da grešite a da to ipak radite te ćete naići na mnogo žešće žalbe korisnika na svoje ponašanje.

Svaka poruka koja po sadržaju ne odgovara nameni newsgrupe naziva se šumom i smatra se nepoželjnom. Nemojte slati ovakve poruke jer ćete izaći na loš glas i kod ostalih korisnika i kod administratora.

Ako se ne slažete sa temom neke newsgrupe onda nemojte učestvovati u njoj. Ako se u neku newsgrupu uključite da bi ste ostalima rekli kako je tema glupa, bezvezna i da se vi s njom nikako ne mozete saglasiti, samo ćete izazvati žučne reakcije i izaći na loš glas. Ne zaboravite da svako ima pravo na slobodu mišljenja te ostavite te korisnike da diskutuju na temu koja ih interesuje a vi nađite neku drugu koja je vama interesantna.

Korisitite filtere. Ako vam se poruke nekog korisnika ili poruke na neku temu ne sviđaju i ne želite da ih čitate, pogledajte da li vaš program za poštu podržava mogućnost definisanja filtera. Filterima možete podesiti da vam se poruke čiju sadržinu želite da izbegnete jednostavno ne prikazuju. Ovo ne znači da, kada vam neko uputi primedbu na vaše poruke, treba da ga posavetujete da stavi filter na vaše poruke. Mogućnost korišćenja filtera nikoga ne oslobađa obaveze da i dalje sadržaj svojih poruka prilagođava tako da nikome ne smetaju.

Ako vam je neophodno da istu poruku pošaljete u više newsgrupa možete koristiti ukršteno slanje (Cross Post). Prilikom pisanja poruke možete navesti spisak svih newsgrupa u koje želite da ta poruka bude poslata. Razlika u odnosu na to da ručno pošaljete poruku u svaku newsgrupu je u tome, što se prilikom crossposta šalje samo jedna kopija poruke a u njenom zaglavlju stoji u kojim newsgrupama treba da bude prikazana. Tim se znatno štede resursi Interneta. Međutim, preporučuje se da ovakve poruke izbegavate. Iako je ovo svakako mnogo bolje od Multi Post-a i dalje je nepoželjno. Problem je u tome što će mnogi korisnici koji prate sve newsgrupe u koje pošaljete takvu poruku iznova nailaziti na nju, te će sa razlogom biti iznervirani. No, veći je problem što vaši sagovornici najčešće neće obratiti pažnju te će odgovor takođe poslati kao crosspost i time sa vama voditi diskusiju ne u jednoj, nego u svim newsgrupama u koje ste svoju početnu poruku poslali. Ovo već može znatno da ometa normalno korišćenje newsgrupa te je zbog toga nepoželjno. Mogućnost ukrštenog slanja koristite samo u izuzetnim slučajevima a i tada obavezno naglasite u samoj poruci da se radi o crosspostu i pozovite da vam se odgovori šalju na mail a ne u news. Takođe, obavezno bi ste trebali da podesite sadržaj Followup-To: polja tako da pokazuje na jednu newsgrupu u kojoj želite odgovor ili čak na poster, tako da vam odgovori stižu na mail. Ako ne znate šta je Followup-To polje u zaglavlju poruke i kako da ga podesite, to je prvi znak da uopšte ne treba da koristite ni Cross post metodu za slanje svojih poruka. No, ako to već radite, izbegavajte da poruku crosspostujete u mnogo newsgrupa. Svaku poruku koju želite da pošaljete u više od pet newsgrupa u periodu kraćem od deset dana ne treba uopšte da pošaljete.

Nemojte u konferencije slati poruke kojima ćete u par reči izraziti da se slažete sa nečijom porukom (primeri "Slažem se", "U pravu si" i slično), pogotovo ako ćete to još i začiniti citatom poruke na koju odgovarate. Takve poruke su potpuno beskorisne i treba ih izbegavati osim u posebnim slučajevima kada se radi o javnim glasanjima, anketama ili nečem sličnom.

Pre nego što pošaljete pitanje u javnu diskusionu grupu potražite odgovor u dostupnoj literaturi i dokumentaciji. Vrlo je neprijatno kada postavite neko pitanje a sačeka vas odgovor da vam se odgovor nalazi u uputstvu. Time ostaje utisak da ste površni i lakomisleni. U javnim konferencijama ćete naći mnogo ljudi koji su uvek raspoloženi da vam pomognu oko problema ali ne možete očekivati da će oni da čitaju uputstva umesto vas.