Навигација

14Д2И56 - Епизоотиологија инфективних болести животиња

Спецификација предмета
НазивЕпизоотиологија инфективних болести животиња
Акроним14Д2И56
Студијски програмВетеринарска медицина
Модул
Тип студијадокторске академске студије
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
    Наставник/сарадник (ДОН)
      Број ЕСПБ10.0Статус предметаизборни
      Условљност другим предметимаУписан у одговарајући семестарОблик условљености
      Циљеви изучавања предметаупoзнавање студената са основним елементима епизоотиолошког рада, едукација студената са циљем правилног дефинисања епизоотиолошких студија, праћења кретања и надзора приликом истраживања инфективних болести животиња, оспособљавање студената за рад на анализи епизоотиолошких података и оспособљавање студената за дефинисање епизоотиолошких мера.
      Исходи учења (стечена знања)дефинисање основних епизоотиолошких детерминанти (микроорганизам, макроорганизам и спољашњи фактор), праћење појединих параметара од значаја за појављивање, кретање, контролу, сузбијање и искорењивање ензоотија и епизоотија, анализа епизоотиолошких података, просторно и временски дефинисање кретања инфективних болести (ензоотија и епизоотија), дефинисање основних принципа ванредних националних планова, оцена основних карактеристика дијагностичких тестова и анализовање њихових резултата, дефинисање међусобних повезаности појава у епизоотиологији, формирање епизоотиолошких модела и схема здравља као и анализа ризика, методе контроле и заштите од епизоотија и биотероризам и општи принципи заштите од биотероризма.
      Садржај предмета
      Садржај теоријске наставеПојам и методе епизоотиологије, утицај ензоотије и епизоотије на карактеристике и здравствено стање животиња. Епизоотиолошки појмови, основни принципи карактеризације инфективних обољења. Морбидитет, морталитет, степен смртности, преваленција, инциденција. Временске и просторне дистрибуције инфективних болести. Епизоотиолошки фактори и детерминанте. Микроорганизам, . Патогеност и вируленција вируса, бактерија, протозоа, гљивица. Начини деловања микроорганизама на функционисање макроорганизма. Отпорност. Основни пријемчивости и отпорности животиња, опште карактеристике специфичне отпорности на поједине групе микроорганизама и на поједине узрочнике инфективних болести. Улазна врата микроорганизма. Дисеминација. Имуни систем током инфекције. Имунопатогенеза. Спољашњи фактор. Основни принципи епизоотиолошког рада. Епизоотиолошке мере и стратегије контроле епизоотија. Надзор и праћење епизоотиолошких података. тачкаста епизоотија. Процена анализе ризика (квалитативна и квантитативна).
      Садржај практичне наставеСтудент у епизоотиолошкој лабораторији упознаје методе прикупљања и приказивања епизоотиолошких података и на примерима обрађује различите методе азализе података.
      Литература
      1. Валчић М. (1998), Општа епизоотиологија
      2. Радојичић, Валчић и Ђуричић (2011), Инфективне болести животиња – специјални део
      3. Thrusfield, M. (1995) Veterinary epidemiology. Blаckwell,
      4. Dohoo, I. Et al. .(2003) Veterinary epidemiology res. AVC Inc. Charlottetown, Canada, Martin, W. S. i sar. (1987) Veterinary epidemiology, principles and methods, Iowa Sт. Un.
      Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године
      ПредавањаВежбеДОНСтудијски и истраживачки радОстали часови
      4
      Методе извођења наставеТеоријска настава, практичан рад, семинарски рад.
      Оцена знања (максимални број поена 100)
      Предиспитне обавезеПоенаЗавршни испитПоена
      Активности у току предавања35Писмени испит10
      Практична настава25Усмени испит30
      Пројекти0
      Колоквијуми
      Семинари